POLITIKA

Skupštinska Komisija razmatranje Sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom nastavlja u januaru

Skupštinska Komisija razmatranje Sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom nastavlja u januaru

PRIŠTINA (AA) – Ni nakon gotovo četiri sata debate sa članovima Državne komisije za obeležavanje i održavanje granične linije, skupštinska Komisija za spoljne poslove, dijasporu i strateške investicije nije prosledila Skupštini Nacrt zakona o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. Dogovoreno je da se o daljem procesuiranju tog pitanja odluči na narednom sastanku 15. januara, javlja Anadolu Agency (AA).

Državna komisija za obeležavanje i održavanje granicne linije, koju je na čelu sa Shpejtimon Bulliqijem imenovao premijer Ramush Haradinaj odmah po preuzimanju dužnosti početkom septembra, do 15. januara treba da dostavi eventualne dodatne argumente da potpisanim Sporazumom o demarkaciji iz 2015. godine, Kosovo gubi deo svoje teritorije. Na današnjem sastanku članovi nove Državne komisije su izneli nekoliko argumenata, na osnovu kojih tvrde da sporazum ne treba usvojiti, među kojima su da je stara Državna Komisija prevazišla svoje nadležnosti, da je Kosovo efektivno upravljalo spornim delom teritorije i da kriterijum katastra nije korišćen u drugim državama.

Bulliqi je istakao da je prethodna komisija prevazišla svoja ovlašćenja, jer je uradila novu graničnu liniju, a ne označavanje granične linije ili demarkaciju.

"Državna granica između strana biće označena graničnim znakovima. Državna granica između strana biće obeležena u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog sporazuma. Ovo jasno stavlja do znanja da naša Komisija nije uradila demarkaciju niti obeležavanje granične linije, već je odredila graničnu liniju", kazao je Bulliqi.

Predsednica skupštinske komisije za spoljne poslove Vjosa Osmani je postavila pitanje da li je usvajanjem izveštaja stare državne Komisije Vlada Kosova već prihvatila činjenicu da je komisija prevazišla svoje nadležnosti, te da to sada ne može da bude argument za osporavanje sporazuma.

"U konkretnom slučaju, čak i ako bismo prihvatili činjenicu da je bilo prevazilaženja nadležnosti, prethodna Vlada je odobrila ovo prekoračenje nadležnosti, a isto je uradila i sadašnja Vlada, donoseći Skupštini Kosova isti sporazum", rekla je ona.

Međutim, ona na to pitanje nije dobila odgovor, jer Bulliqi smatrao da je to političko pitanje. Bulići je, takođe, napomenuo i da je teritorijom, koja je sporna za kosovsku stranu, upravljalo Kosovo.

"Kosovo je upravljalo putom, izgradilo put, asfaltiralo put, održavalo put, napravilo projekte tog puta, kontrolisalo tu teritoriju sve do datuma 12.01.2009. kada je crnogorska strana po prvi put tražila od Policije Kosova da naše kompanije od sada ne iščiste i održavaju taj put", rekao je Bulliqi.

I Profesor Fljorijan Isufi, član vladine komisije za demarkaciju granice sa Crnom Gorom je izneo nekoliko konkretnih primera kao što je autobuska nesreća iz 1998 godine, koja se dogodila u blizini graničnog prelaza Kula, gde se jasno vidi da je tim delom teritorije upravljalo Kosovo, odnosno tadašnja Autonomna pokrajina Kosovo.

Komisija je navela i da katastarske knjige nisu trebale da budu kriterijum za određivanje granične linije, jer nisu korišćene ni u razgraničavanju između drugih zemalja nastalih raspadom bivše Jugoslavije. Istovremeno, član vladine Komisije, profesor međunarodnog prava Zejnullah Gruda je obajsnio da zahtev za međunarodnom arbitražom ne bi išao u korist Kosova, jer je za arbitražu potrebna saglasnost obe strane, a poznato je da je Crna Gora sporazum već ratifikovala u parlamentu i to pitanje smatra završenim.

Gruda je ocenio i da su Crnogorci iskoristili profesionalne slabosti bivše kosovske vladine komisije, napominjući da je u svakoj enciklopediji i svim dostupnim kartama Čakor uvek bio deo Kosova.

Vlada Kosova je početkom ovog meseca usvojila izveštaj nove Komisije o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, koji je zajedno sa Sporazumom potpisanim između Kosova i Crne Gore 2015. godine, prosledila Skupštini Kosova na razmatranje. Kosovska opozicija, kada je u njoj bio i Ramush Haradinaj, suprostavila se nasiljem i suzavcima sporazumu iz 2015. tvrdeći da njime Kosovo gubi više od 8 hiljada hektara zemljišta uz granicu sa Crnom Gorom. Ratifikacija sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom za Kosovo je preduslov za viznu liberalizaciju.

DODAJTE KOMENTAR

OSTAVITE KOMENTAR​:​

E-posta hesabınız yayımlanmayacak. Gerekli alanlar * ile işaretlenmişlerdir

VIŠE O POLITICI

Kapetanović: Strategije koje čekaju na usvajanje donose stotine miliona eura iz EU fondova

Kapetanović: Strategije koje čekaju na usvajanje donose stotine miliona eura iz EU fondova

e-Vijesti29/12/2017
Hrvatska: Očekuje se da Slovenija neće jednostrano primjenjivati arbitražu

Hrvatska očekuje da Slovenija neće jednostrano primjenjivati arbitražu

e-Vijesti29/12/2017
Hrvatska: MUP uvodi e-Putovnicu

Hrvatska: MUP uvodi e-Putovnicu

e-Vijesti29/12/2017
Izetbegović: Odnosi BiH i Srbije će napredovati, Hrvatska će pokazati bolje lice

Izetbegović: Odnosi BiH i Srbije će napredovati, Hrvatska će pokazati bolje lice

e-Vijesti29/12/2017
Država Kosovo finansijski podržava Globalnu koaliciju protiv ISIS-a

Država Kosovo finansijski podržava Globalnu koaliciju protiv ISIS-a

e-Vijesti28/12/2017
U decembru Granična policija BiH otkrila 187 osoba u ilegalnom prelasku granice

U decembru Granična policija BiH otkrila 187 osoba u ilegalnom prelasku granice

e-Vijesti27/12/2017
Sastanak Yildirima i Abdulaziza u Rijadu: Naglašena važnost statusa grada Jerusalema

Sastanak Yildirima i Abdulaziza u Rijadu: Naglašena važnost statusa grada Jerusalema

e-Vijesti27/12/2017
Turski premijer Yildirim doputovao u Rijad

Turski premijer Yildirim doputovao u Rijad

e-Vijesti27/12/2017
Kazna doživotnog zatvora za Mladića i smrt osuđenika za ratne zločine Praljka obilježili godinu u regiji

Kazna doživotnog zatvora za Mladića i smrt osuđenika za ratne zločine Praljka obilježili godinu u regiji

e-Vijesti26/12/2017
Sarieroglu: Uredba o prijemu iznajmljenih radnika u stalni radni odnos u javnoj službi plod je velikog rada

Sarieroglu: Uredba o prijemu iznajmljenih radnika u stalni radni odnos u javnoj službi plod je velikog rada

e-Vijesti24/12/2017